Питања из Хришћанске Вере

Крштење Исусово и Његова смрт на Крсту су подједнако битни за наше спасење. Ми не можемо рећи да је нешто од ово двоје важније од другог. Међутим, проблем је да многи Хришћани данашњице знају само за крв Исусову на Крсту. Они верују да имају опроштај зато што је Он умро на Крсту, али није само са Крстом Исус понео грехе света.

Већ од онда када се Он крстио Јованом Крститељем да би понео све грехе света на Својим леђима. Његова смрт на Крсту била је практично осуда за све наше грехе.

Веровање само у Крст без крштења Исусовог је баш као понуђена жртва Господу без полагања нечијих руку на њу. Они који нуде такву понуду не могу бити избављени од својих грехова јер би ова врста жртвовања била незаконска понуда, њу Господ не би прихватио. Господ је позвао Мојсија и рекао му за шатор састанка, говорећи му "Ако му је жртва паљеница од говеда, нека принесе мушко, здраво; на вратима шатора од састанка нека је принесе драге воље пред Господом. И нека метне руку своју на главу жртви паљеници, и примиће му се, и очистиће га од греха." (Левитима 3 Мојсијева 1:3-4).

Господ је правда и закон. Он је успоставио праведни систем жртвовања да би опрао наше грехе. Када ми понудимо законски жртву, жртва је прихваћена од Господа да би нас окајала. Без полагања руку, на жртву ниједна жртва не би била прихваћена од Бога. Слично томе, ако би ми пропустили крштење Исусово из наше вере у Њега, ми не би могли да примимо избављење од грехова са таквом врстом вере.

Једна од најчешћих мана данашњег хришћанства је вера у то да можемо бити спашени само путем исповести Исуса као свог Спаситеља, који је од Божије љубави. Библија, наравно, каже "Ко год призове име Господа биће спашен" (Дела 2:21, Римљанима 10:13), обзиром да такође каже да "Неће свако ко Ми каже, 'Господе, Господе,' ући у царство небеско, већ онај ко чини вољу Мог Оца Небеског" (Матеј 7:21).

Да би исповедали Исуса као Спаситеља, ми би требало да знамо закон спасења који је Бог успоставио. Ако ми можемо бити спашени једноставно путем вере у име Исуса, не би било никаквог разлога да у Писму буде описан систем жртвовања из Старог Завета и практиковање безакоња у Матеју 7:21.

Како било, чудесни и савршени пут Божијег спасења је јасно записан у Библији, Заиста, ми можемо јасно видети из Левита поглавља 3 и 4 да грешници морају да положе своје руке на главу жртве да би пренели грехе на њену главу и тада је убили и пошкропити њеном крвљу место понуде за помирење. Понуда жртве без полагања руку на понуду жртве без мане није законски да би добили окајање.

Оба сведочанства из Старог и Новог Завета имају своје одговарајуће подударности у односу једно према другом (Исаија 34:16). Крштење Исусово у Јордану је подударно грешничком полагању руку на главу понуде за грех у Старом Завету. Када је Исус био крштен од Јована Крститеља у Јордану, Он је рекао, "Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду" (Матеј 3:15).

Овде, "сваka праведност" значи "правда и поштење." Ово значи да је то долично Исусу да постане жртвена понуда за човечанство кроз овај метод. Такође је долично за Њега да буде крштен Јованом Крститељем и путем полагања руку преузме сасвим све грехе света, сагласно систему жртвовања, са чиниоцима од полагања руку и крварења, које је Бог успоставио у Старом Завету.

Веровање само у Крст отуда значи да Његова смрт није ништа учинила са нашим грехом јер наш грех не би никада прешао на Њега без крштења Исусовог. Ово резултира у погледу Његове крви да није било очишћења и могућности да се оперу греси (Јеврејима 10:29).

Стога, Његова крв ће имати истинског ефекта у прању грехова из срца верника само ако они верују да су сви њихови греси положени на Њега када га је Јован Крститељ крстио полагањем својих руку. Стога, Апостол Јован је сведочио да они који верују да је Исус син Божији, који долази водом и крвљу, надвладавају свет. Исус је дошао водом и крвљу, не само водом или само крвљу (1 Јованова 5:4-6).

Исус Христос је објаснио Својим ученицима да сво Писмо сведочи за Њега. Почиње са Мојсијем и свим пророцима, Он показује да је понуда из Старог Завета био лично Он. Давид је реко у Псалмима уместо Њега, "И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене-Да учиним вољу Твоју, Боже." (Псалми 40:7, Jevrejima 10:7).

Као резултат, Његово крштење није поништавање Крста, већ је истински битан део Божијег еванђеља које употпуњује и испуњава значење Крста. То нас такође учи да ми не можемо бити избављени без крштења и драгоцене крви Исуса Христоса. Што подразумева да ћете бити спашени од греха вером у крштење Исусово и у Његову крв на Крсту и да ће те тада примити дар Светог Духа (1 Јованова 5:8, Дела 2:38).

Повратак на Списак